Nil Klark: Kosovo i mit o liberalnoj intervenciji

NATO napad na Jugoslaviju je bio isto toliko pogrešan koliko i rat sa Irakom, daleko od Blerovog „dobrog" rata

„Sjedinjene Američke Države i Oslobodilačka vojska Kosova stoje iza istih principa i ljudskih vrednosti. (...) Ratovanje za OVK je ratovanje za ljudska prava i američke vrednosti". To je izjavio neokonzervativni američki senator (i trenutni neprijatelj Vikiliksa) DŽozef Liberman još 1999. tokom vrhunca američke vojne intervencije protiv Miloševićeve Jugoslavije. 

Bilo bi zanimljivo čuti šta sada senator Liberman ima da kaže povodom izveštaja Saveta Evrope (najveći evropski čuvar ljudskih prava) o njegovoj omiljenoj grupi boraca za slobodu. Izveštaj, koji citira FBI i druge obaveštajne izvore, detaljno prikazuje primere užasnih kršenja ljudskih prava za koja optužuje OVK, saveznika Zapada u ratu protiv Jugoslavije pre 11 godina. 

Savet tvrdi da su civili - Srbi i kosovski Albanci protivnici OVK, koje je OVK zatvorila tokom sukoba '99. ubijani u severnoj Albaniji i da su im vađeni bubrezi koji su posle prodavani na crnom tržištu. Identifikuje Hašima Tačija, bivšeg vođu OVK i kosovskog premijera, kao vođu mafijaške grupe koja se bavila kriminalom, uključujući i trgovinu heroinom, još pre rata 1999. Taj izveštaj je očita optužba ne samo protiv OVK već i protiv zapadne politike. Takođe otkriva laž priče da je NATO rat protiv Jugoslavije, prema rečima Tonija Blera bio „borba dobra i zla, civilizacije i varvarstva, demokratije i tiranije." 

Mapa iz izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija na kojoj su prikazana mesta na Kosovu i u Albaniji gde su bili zatočeni Srbi i obavljane transplatacije organa.

To je bila priča koju su „progutali" mnogi sa liberalne levice. Bler 1999. nije bio smatran za dvoličnog ratnog huškača u rukama Amerike, već za moralnog vođu koji zauzima stav protiv etničkog čišćenja. Ali da je Zapad zaista hteo da reaguje moralno na Balkanu i da zaštiti ljude na Kosovu, postojala su rešenja koja nisu uključivala rat sa Srbima i opcije koje nisu bile potpomaganje OVK - najnasilnije grupe u okviru kosovske politike. Mogli su da podrže istinske multilateralne pregovore ili da ponude da ukinu sankcije Beogradu ukoliko se nađe mirno rešenje za problem na Kosovu. 

Umesto toga, otrovno antisrpski stav je vodio Zapad ka sve ekstremnijim pozicijama i ka udruživanju sa ogranizacijom koju je čak i Robert Gelbard, specijalni izaslanik predsednika Klintona za Kosovo, opisao kao „nesumnjivo terorističku grupu". List Sandej tajms je 2000. objavio da su američki agenti obučavali OVK još pre NATO bombardovanja. Šaban Šala, jedan od komandanata OVK, je tvrdio da se sastao sa britanskim i američkim agentima u severnoj Albaniji 1996. Kampanja nasilja OVK nad službenicima jugoslovenske administracije, srpskim i kosovskim civilima 1998. je dovela do eskalacije sukoba sa vladom u Beogradu, tokom kojeg su obe strane činile grozote. Rečeno nam je da je do izbijanja rata u martu 1999. protiv Nato došlo krivicom srpske vlade, ali je Lord Gilbert, ministar odbrane Velike Britanije priznao da su „uslovi postavljeni Miloševiću u Rambujeu (međunarodnoj konferenciji koja je prethodila ratu) bili apsolutno neprihvatljivi... bilo je to potpuno namerno." 

Prateće sedamdesetosmodnevno "humanitarno" bombardovanje Jugoslavije je umnogome pojačalo etničko čišćenje kosovskih Albanaca od strane jugoslovenskih snaga. Ove snage su ubile između 2.000 i 10.000 kosovskih Albanaca, a između 500 i 1.500 ljudi je ubijeno tokom Nato bombardovanja. 

Ali čak i nakon što je pritisak Rusije primorao Jugoslaviju na povlačenje sa Kosova etnička čišćenja i kršenja ljudskih prava u tom regionu su se nastavila. Procenjeno je da su tokom Nato okupacije oko 200.000 Srba, Roma i drugih nacionalnih manjina sa juga Kosova i skoro cela sprska populacija Prištine bili proterani iz svojih domova. 

Izveštaj o Kosovu koji je podnela Međunarodna grupa za prava manjina (Minority Rights Group International) je tvrdio da "nigde u Evropi ne postoji toliki nivo straha manjina da će biti maltretirani ili napadnuti samo zbog svog porekla". Izveštaj Hjuman rajts voča iz oktobra 2010. tvrdi da su "Romi i slične manjinske grupe deportovane iz zapadne Evrope na Kosovo izloženi diskriminaciji i tolikom lišavanju da to predstavlja kršenje ljudskih prava". Što se tiče demokratskog napretka, ovonedeljni izbori na Kosovu, koje je bojkotovala srpska manjina, su bili uveliko navođeni kao prevara, sa navodnim učešćem od 149% birača u jednoj oblasti. 

Daleko od Blerovog "dobrog" rata, Nato napad na Jugoslaviju je na svoj način isto toliko nemoralan kao i napad na Irak. Ali kako je rat sa Irakom već diskreditovan, sve je važnije da pristalice "liberalnog intervencionizma" promovišu ideju da je Kosovo ipak na neki način uspeh. Izveštaj Saveta Evrope o zločinima OVK značajno otežava održavanje takvog gledišta. I ako odigra svoju ulogu bacanja senke sumnje na bilo koje buduće zapadne "liberalne intervencije", treba ga toplo primiti.

The Guardian

(Balkanmagazin)